Sukob u Iranu izazvao je značajne posledice po globalnu ekonomiju, uključujući povećanje cena energenata i usporavanje ekonomskog rasta. Međunarodni monetarni fond (MMF) ističe da su najteže pogođene zemlje koje uvoze energiju, posebno siromašnije države, dok izvoznici energije trpe manje posledice.
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), rat je izazvao najveći prekid u snabdevanju nafte u istoriji, a globalna ponuda tečnog prirodnog gasa smanjena je za oko 20%. Zatvaranje Ormuskog moreuza dodatno je otežalo situaciju, posebno za azijske zemlje koje zavise od uvoza iz Persijskog zaliva.
Posledice rata već su vidljive u rastu cena energije i poremećajima u snabdevanju, što je primoralo vlade u mnogim zemljama na intervenciju putem subvencija ili puštanja rezervi na tržište. Kina, kao najveći svetski uvoznik sirovina, manje se oslanja na Bliski istok zahvaljujući gasovodima sa Rusijom i svojim velikim rezervama, što je čini otpornijom na ove krize.
Osim energetskih problema, rat je uticao i na globalne lance snabdevanja, posebno u azijsko-pacifičkom regionu, gde su se rute kontejnerskih brodova i tankera promenile, povećavajući troškove transporta i produžavajući rokove isporuke. Ova situacija može ugroziti proizvodnju u ključnim industrijama, uključujući proizvodnju poluprovodnika, što bi moglo imati dalekosežne posledice za industrijske zemlje.
Komentari